Igre istine moderne tehnologije
Piše: Ana Stojković
Da li biste se usudili da sve poruke koje vam stižu na mobilni telefon pročitate naglas? Pred mužem, dečkom, prijateljima? Pred publikom?
Ovakav socijalni eksperiment obrađuje reditelj Andrej Nosov po tekstu Ane Đorđević u predstavi Crna Kutija. Ovaj komad Beogadskog dramskog pozorišta nedavno je izveden na sceni aleksinačkog pozorišta pred skoro punom salom.
Grupa prijatelja objedinjena na zajedničkoj večeri koju pripremaju Nikola i Sofija (Ivan Zarić i Ljubinka Klarić), pod potpunim pristankom i čak oduševljenjem otvara Pandorinu kutiju. Stavljaju mobilne telefone na sto, dogovoreni da svaki poziv puste na interfon i pročitaju svaku poruku.
Scenografija na simboličan način predstavlja Crnu kutiju u vidu crnih stolova i stolica na kojima sede glavni junaci igrajući se igre istine.
Razmeštanje scenografije tokom predstave prati pojednične priče likova koji su različitog ekonomskog statusa, različitog pogleda na svet, zamenjenih identiteta, podjednako znatiželjnih u spoznavanju tuđih života koji se javno izjašnjavaju na internetu.
Nikola i Sofija koje tumače Ivan Zarić i Ljubinka Klarić, spremaju večeru za prijatelje, Miki i Milena (Miloš Petrović Trojpec i Maja Ranđić) bore se sa poverenjem, dok Filip i Vanja (Andrej Šepetkovski i Ivana Nikolić) odlučuju da osnuju porodicu. Usamljen u društvu starih prijatelja je Nikola (Aleksandar Vučković) koji ih sve obmanjuje da ima devojku.
Predstava koja je urađena po ideji filma italijanskog reditelja Paola Đenovezea ,,Potpuni stranci“, otkriva nam potpuno novu dimenziju života glavnih likova kako se radnja odvija sa pitanjem da li su laži zaista neophodne kako bi se održao zajednički život? Poluistine i prećutkivanja izlaze iz mobilnih telefona kao sva zla koja izlaze iz Pandorine kutije i čine zaplet ovog komičnog dramskog teksta.
Kako biva u legendi o Pandori, znatiželja kojom ju je obdarila Hera da otvori ćup u kome se nalaze sva zla koja će uništiti čovečanstvo, tako i glasovi i tekstualne poruke iz malih kutija zvanih mobilni telefon počinju da ih pretvaraju u potpune strance. Prijateljska i nonšalantna atmosfera među prijateljima pretvara se u otuđenost, svađu, bolne raskide dugogodišnjih veza kao i preispitivanje tako dugo građenih odnosa. Osuđivanje ličnih identiteta, seksualne pripadnosti, preljube i ličnih izbora predstavljaju vrhunac Crne kutije. Pomračenje meseca koje s vremena na vreme gledaju zajedno simbolično karakteriše njihovu pomračenu svest kako se bliže istini.
Ko zna koliko bi ljudskih života i odnosa bilo uništeno ovakvom igrom u realnom vremenu modernih tehnologija kada pojedinci reaguju na nečiji online ili offline status, lajk ili srce na instagramu.Tajne poruke koje mogu biti izbrisane jednim čitanjem mogu sakriti nečiju preljubu ili različito seksualno opredeljenje, ali istina osobe pred ogledalom ne može se tek tako izbrisati.
Možda je ova lažna stvarnost u kojoj živimo i jedina moguća. Možda nas ogledalo dovoljno ne opominje da smo ,,ružni“ u stvarnosti. Možda bi svet nestao kada bi se Crna kutija otvorila i uništila svaku porodičnu zajednicu. Igre istine nisu naivne. Ljudske predstave baziraju se na maskama, a pozorište je uvek tu da te maske skine.
Ukoliko želite da pomognete u radu ovog portala možete donirati na sledeće brojeve žiro računa:
Dinarski: OTP Banka 9891137003896720
Devizni: OTP Banka 5354815101112201
325930070548544149
Ili uplatama na paypal: ana.t.stojkovic@gmail.com
Hvala
https://www.zazzle.com/zooncoolion_cofee_mug-256608797490822378
