Umetnost će spasiti svet
Piše i Fotka: Ana Stojković
,,Mislim da je u životu sve umetnost. Šta radiš. Kako se oblačiš. Način na koji nekoga voliš. Kako govoriš. Tvoj osmeh i osobenost. U šta veruješ i kakvi su tvoji snovi. Način na koji piješ čaj. Kako dekorišeš kuću. Ili zabavu. Tvoja lista namirnica. Hrana koju spremaš. Način tvog pisanja. I kako se osećaš. Život je umetnost.” H.B. Karter
Možda ne slučajno, ali sam nekoliko dana provela u ,,Bertolučijevom filmu”. Razbacana slikarska platna po lipovačkom parku ispred Ustanove za odmor i rekreaciju dece Lipovac. Trinaest akademaca i ozbiljnih amatera poneli su svoje četke, boje i štafelaje da u potpunom miru i tišini prenesu na platno ono što se u njima krije. Ili ono što je u opisu zadataka, a to je motiv iz Lipovca.
Svako od nas je od udruženja dobio po tri slikarska platna i osnovne boje kao i mogućnost da u kreativnom ambijentu izrazi ono što zamišlja ili racionalno ispolji ono što se ispred njega nalazi.
Ceo kompleks manastira sv. Stefan, fragment manastira, prozor, jelenju glavu, magare, grad, staru kuću na ulazu u rekreativni centar ili neverovatnu prirodu oko lipovačkog mosta.
Ideje su se realizovale uglavnom u smiraj dana, kada bi se umetnici povukli i satima bdili nad svojim budućim kreacijama.
Preko dana bismo se odmarali na klupama koje su u obliku muzičkih nota, pod ogromnim krošnjama koje su činile neverovatan hlad. Nismo imali osećaj nesnosne vrućine za koju smo kasnije čuli da vlada u gradu.
Odsečeni od spoljašnjeg sveta, bez mogućnosti upotrebe mobilnih telefona jer je tamo nemoguće uhvatiti signal, bili smo prepušteni sami sebi i budućim slikarskim maštarijama.
Opuštenost je razbijala po neka anegdota koja bi nas sve bacila u opojan smeh.
,,Svaki trenutak je moguća ili preteća anegdota. Mi smo ovde komotni i predstavljamo manju zajednicu koja je tradicionalno prisutna. Lepo se družimo. Savetujemo jedni druge. Tu su profesionalci, amateri, profesionalni amateri. Ne bih mogao da izdvojim posebu anegdotu, ali vi ste bili danas pristuni da ih je bilo dosta“- reči su Miroljuba Tokića, doktora veterine u penziji koji se slikarstvom aktivno bavi zadnjih osamnaest godina. Prisutan je na svim grupnim izložbama u Aleksincu, a iza njega je i devet samostalnih izložbi.
,,Izazov mi je da se uvek nešto drugačije uradi. Ne novo, jer novo meni nije u dometu, ali učiniti poznatu stvar nekako drugačijom. Trenutno, van ovih aktivnosti, što se tiče motiva u planu mi je veliki format koji je u posebnoj tehnici. Bilo bi pretenciozno reći kako će to izgledati, ali čini mi se da će biti drugačije“ – objasnio mi je pasionirani slikar Miroljub Tokić njegove sadašnje slikarske ambicije.
Na samo nekoliko metara od njega, u prirodi, bilo je razvučeno platno na štafelaju na kome se mogla videti jelenja glava u obrisima na zelenoj površini.
Pitala sam tridesetosmogodišnjeg Filipa Ilieskog, koji je radio ovu sliku, šta ga najaviše u Lipovcu inspirše za rad.
,,Najviše mi se sviđa što je ovo planinsko mesto i što nema interneta i što možeš da se odmoriš par dana. Volim da radim u trenutku. Uvek različito.
Sada radim kompoziciju mrtve prirode sastavljenu od jelena sa još nekim elementima. Najviše volim da slikam figurativno slkarstvo.“
Filipu je ovo druga Likovna kolonija u Lipovcu. Došao je čak iz Ohrida kako bi doprineo radu slikarske kolonije. Završio je Likovnu akademiju u Skoplju i učestvovao na nekoliko grupnih izložbi. Nosi isključivo pozitivne utiske sa ovog mesta, ali kaže da je kolonija zahtevna jer se od učesnika traži da rade brže.
Na Likovnu koloniju da slikam došla sam na poziv predsednika udruženja Likovnih umetnika iz Aleksinca, Miroslava Milikića. Osoba koja je vodila računa da na koloniji u svakom trenutku imamo sve što nam treba i sa punom pažnjom pratila naš rad. Otvorena za svaki vid pomoći i podrške.
,,Ovo je deseta po redu likovna kolonija koja se održava pred ovom lepotom i motivima koji su nam već prepoznatljivi i koje slikamo sa velikom ljubavlju i voljom kao da ih prvi put vidimo. Organizatori likovne kolonije su članovi udruženja likovnih umetnika iz Aleksinca – objasnio mi je predsednik udruženja.
,,Na ovoj koloniji su učesnici uslovljeni da urade jedan motiv iz Lipovca, okoline Lipovca ili manastir Sv. Stefan. Ostale teme su slobodne. Ostale slike mogu biti urađene po sopstvenoj volji i nahođenju, po reprodukciji, iz glave ili sećanja” – kaže Miroslav.
Većina umetnika je stidljivo odbijala da govori za Zooncoolion, ali se zato nestidljivo i impresivno odražavala na slikarskom platnu.
Pavle Nasković, Miroljub Pešić, Miroslav Milikić, Miroljub Tokić, Bratislav Krstić, Aleksandar Lazarević, Filip Ilieski, Bratislav Kostić, Dejan Denić, Milan Vukobratović, Damir Đorđević, Đorđe Đorđević, Vesna Dimitrijević, Ana Stojković i Miljana Nikolić izložiće svoje radove na izložbi Udruženja likovnih umetnika iz Aleksinca u Galeriji Centra za kulturu na Dan opštine grada Aleksinca, petog juna sledeće godine.
