Počeo je 11. festival Prvoizvedenih predstava u Aleksincu
Bilo jednom na Brijunima
Piše: Ana Stojković
Pred prepunom salom Doma kulture u Aleksincu počeo je još jedan u nizu, sada već tradicionalni, jedanaesti po redu festival prvoizvedenih predstava. Karte za festival su, prema rečima organizatora, planule već u prvim danima objave festivala i kako kažu nikada nije bio posećeniji.
Festival je otvorio Miloš Paović, urednik programa u Centu za kulturu u Aleksincu, a Nebojša Bradić, selektor ovogodišnjeg festivala podsetio je publiku da su ovaj festival pokrenuli Duka Jovanović i Slobodan Selenić sa idejom da će se festival baviti prvoizvedenim tekstom.
,,To nije mali zadatak, zato što je nekada lakše obući tuđe cipele i hodati putem, a kada ulazite u nove cipele onda vam je malo nesigurno koliko će vam biti udobne i koliko dugo će vam trajati. Dakle, kada imamo novi tekst, imamo novi rizik, jer imamo rizik kako za autora, tako i za glumce i publiku. Te predstave ne garantuju instant uspeh. Predstave koje ćete gledati na ovom festivalu nisu predstave sa kojima ćete rizikovati“ – rekao je Bradić na otvaranju festivala.
Festival je otvorila predstava Bitef Teatra ,,Bilo jednom na Brijunima“ reditelja Kokana Mladenovića koji je ujedno i autor teksta, a u glavnim ulogama pojavljuju se Milan Marić, Branislav Trifunović, Tihana Lazović i Sanja Marković.
Povodom snimanja filma Sutjeska, sedamdesetih godina prošlog veka na Brijunima se sastaju Josip Broz Tito, Jovanka Broz, Ričard Barton i Elizabet Tejlor. Reditelj Kokan Mladenović, inspirisan ovim stvarnim događajem koji kroz predstavu dokumentuje i razgovore video sekvencama na kojima se pojavljuju ove istorijske i poznate ličnosti, obrađuje u predstavi kult vođe iskazanog kroz Josipa Broza, i kult slavnih ličnosti kroz Ričarda Bartona i Elizabet Teljor. On maštovitošću dijaloga i isprepletenošću njihovih životnih priča pokušava da nam dočara kako je možda taj susret zapravo tekao, ko su oni u stvari, šta svako od njih predstavlja u vremenu u kome su živeli, kako su se nosili sa životnim ulogama koje su im dodeljene i kroz preispitivanje istinskog identiteta svakoga od njih predstavljao nam je njihove mane i vrline. Domaštavanje i istraživanje mogućih događaja i odnosa između ove četiri istaknute ličnosti prilikom jednog istorijskog susreta tema je predstave.
Iako oskudna scenografija sa par lejzi begova i nekoliko stolica, koja u pozadini ima nekoliko naznaka ostrva, ipak odaje utisak nekakve raskoši u kojoj su živele ove pomenute ličnosti. Da li je to bilo zbog bele boje kostima koji su nosili, ili svetla, ali Kokan je uspeo da kroz minimalnu scenografiju proizvede utisak slave i bogatstva pomenutih parova. Iako se oni kroz predstavu upoznaju i dogovaraju snimanje novog filma gde će Barton glumiti Broza a Tejlor Jovanku, mi saznajemo sve o njihovim duševnim previranjima i možda ne tako ispunjenim životima kao što bi možda svako od nas pomislio da imaju. Ako jedna Elizabet Tejlor sa nekoliko osvojenih Oskara nije bila srećna, kao jedna od najplaćenijih glumica toga doba, živeći filmski san ceo svoj život šta bi onda rekao jedan prodavac u dragstoru koji obavlja rutinski posao svakodnevno za minimalac?
Malo nas je reditelj stavio u razmišljanje što je uvek i poenta Kokanovih predstava, koje su po intenzitetu uvek prejake, sa jasnim i nedvosmislenim porukama. On se odomaćio na ovom pozorišnom festivalu i o njegovim se predstavama nakon festivala dugo polemiše.
Koje su to sve uloge koje igraju ovo četvoro ljudi? Šta znači igrati više uloga u odnosu sa različitim ljudima? Šta su to sve naši pojedinačni i kolektivni identiteti, lični interesi i društvene zasluge? Ova pitanja je reditelj postavio pred publiku tokom predstave a gromoglasan aplauz na kraju predstave pozdravio je glumce i njihovo maestralno izvođenje.
Ove godine Tihana Lazović odnela je nagradu za glumicu večeri tumačivši lik Elizabet Tejlor.
Leave a Reply