Predstava ,,Ako se probudiš ili kao da je važno”
Piše: Tihana Petrović
Zadnjeg, odnosno, petog dana festivala Prvoizvedenih predstava izveden je pozorišni komad ,,Ako se probudiš ili kao da je važno” Narodnog pozorišta Leskovac u saradnji sa Narodnim pozorištem Priština. Režija je pripala Nenadu Todoroviću prema tekstu Isidore Milosavljević. Gluma je dodeljena Maji Janković za ulogu majke, Ivanu Jankoviću za ulogu oca, Filipu Radivojeviću za ulogu sina Lazara, Nataši Stanković za ulogu ćerke Čarne, Maji Jovanović za ulogu psihološkinje i Nađi Tomić za ulogu Relje.
Scena je i ovog puta bila oskudno obučena. Zidovi, bolnički krevet. Par istupa na scenu. Počinju priču. O njima dvoma. Kako su studirali, zaljubili se i odlučili da, umesto diplomiranja, započnu zajednički život i zasnuju porodicu. Priča započinje osmehom, punim osećajem ljubavi, a onda se pojavljuju audio vizuelni efekti. Muziku, koja navodi na teške misli, prati oslikanost zidova koji mogu biti oblaci, nebo, tmina i u jednom krugu mladić na bolničkom krevetu.
Dvoje, koji su se voleli, dobili su dvoje dece. Sina Lazara i ćerku Čarnu. Lazar bi mogao biti dečak od četrnaest, petnaest godina. Čarna devojčica od deset, jedanaest godina. Lazar ustaje sa kreveta, uzima loptu. Počinje da se igra tako što loptu baca na zid i dočekuje je. U sobu ulazi sestra koja sa sobom ima lutku ljudske visine, obučenu u belo. Govori bratu da je pronašla poklone koje je Deda Mraz doneo. On joj odgovara da Deda Mraz ne postoji. Da su roditelji kupili poklone. Kao i svake godine. Počinju da se prepiru, guraju, povisuju ton. Pojavljuje se otac. Razdvaja ih i pita u čemu je problem. Sin odgovara da je trebalo da bolje sakriju poklone i kažu Čarni da Deda Mraz nije stvaran. Otac mu govori da izađe iz sobe više puta. Sin besno odbija dok napokon ne odluči da izađe s rečima da je uvek on kriv.
Ručak. Majka poziva decu. Devojčica srče dok jede. Majci to smeta. Nevaspitanje pripisuje ocu. Počinje svađa. Deca se skrivaju ispod stola i dogovaraju da broje do dvadeset. Onda će sve proći. U međuvremenu, žar svađe se razbuktava. Žena baca tanjire sa stola i urličući govori mužu da izađe iz kuće.
Sinu Lazaru je rođendan. Leži nepomično na bolničkom krevetu. Majka je napravila tortu. Otac je doneo balon. Sestra kasni na proslavu. Pitaju je zašto kasni. Odgovara da nisu došli po nju. Lazar bi trebalo da ide u inostranstvo na lečenje. Sprečen je. Ima infekciju. Čarna, pobunjenički, počinje da peva pesmu. Savremenu muziku mladih. Rep ili trap.
Čarna je dobila ulogu u školskoj predstavi. Majka joj je sašila haljinu. Pred roditeljima isprobava glumu. Sugerišu joj šta bi trebalo da ispravi. Ponavlja, ponavlja, ponavlja. Dobro je izvela ulogu dvorske dame. Pita oca da li će prespavati kod njih. Majka odgovara da tata više ne stanuje kod njih jer je pio i nedovoljno bio prisutan.
Susret psihološkinje sa Čarnom i njenom imaginarnom drugaricom Reljom. Relja je lutka. Psihološkinja, neurastenično, pita Čarnu zašto na crtežu porodice nije nacrtala brata. Kako može ime Relja dati drugarici? To je muško ime. Da li Čarna zna sa kakvom devijantnom decom ima posla, a ona ne može da nacrta brata i, na taj način, zadovolji majku. Da li ona zna da zbog jednog dečaka, koji je ugrizao nekoliko devojčica, nijedan roditelj nije dozvolio odlazak u školu svojoj deci. Histerično ustaje sa stolice, stavlja stolicu preko Relje. Vičući naređuje da nacrta brata. Izlazi, vukući belu lutku za sobom.
Bolnički krevet. Lazar leži. Čarna ulazi. Pita ga da li se seća tog dana. Dana nesreće. Ona se seća svake sekunde. Brat je trebalo da je pokupi posle škole. Umesto njega, pojavila se učiteljica rekavši da su mama i tata u bolnici sa bratom. Pao je i povredio glavu. Leže pored njega. Priča kako je trebalo da poraste. Da popije, popuši sa vršnjacima. Muzika, slike kao s početka predstave. Čarna govori da je trebalo da ga odmah nakon povrede isključe s aparata. Započinje igru. Brojanje do dvadeset. Tiho. Kako se brojevi nižu glasnije. Dvadeset. Jaukom ga izgovara. Isključuje aparate na kojima je bio povezan njen brat. Šutira svoju imaginarnu drugaricu Relju. Gura je od sebe. Ponovo počinje pesma koju Čarna između očaja i besa peva.
On i ona. Majka i otac izlaze. Smeju se. Pričaju zaljubljeno. Odlaze. Da li je sve bio san?
San ili ne ostavlja se gledaocu da doživi. Ono što predstavlja središnji deo komada jeste odnos unutar porodice. To je jedan od najvažnijih, najkompleksnijih i najkrhkijih odnosa. Neharmoničnost, nefleksibilnost, nerazumevanje dovode do lomljenja vrednosti koje su osnov zdrave zajednice. Jedinka raste, sazreva sve vreme. Ukoliko je osoba potomak narušenog odnosa oca i majke pitanje je hoće li umeti da samu sebe izvede iz tog, na žalost, lošeg vazduha kuće.
Zaljubljenost mladih bi trebalo biti vođena određenim putokazima. Razumevanjem kakav je put. Pogledati nagore i videti stepenice koje treba preći. Znati da je pregršt izazova i da je bez ljubavi svaka prepreka prazna.
Leave a Reply