Prvi septembar
Tekst i slika: Ana Stojković
Septembar surovo budi iz toplog dremeža i oblači nas u pantalone i dukserice. Stavlja nam polako kaput na ramena i uvlači u zimsku jaknu. Donosi misli o kupovini novih zimskih cipela i izuva iz letnjih papuča i sandala. Pokriva naše goluždrave noge. Pokriva celu našu pojavu mislima o novim obavezama i zatvara vrata letu. U vazduh donosi setu kao ptice koje polako napuštaju prebivalište i odlaze sa terase.
Septembar ne podnosi lenjost. On budi zvonjavom za prvi čas trčanjem po školskim hodinicima. Dosadno zvoni kao alarm da nešto morate. Donosi vam nove misli o kretanju. Opominje da je leto prošlo i da nema više misli o bazenima i odlasku na more. Osim ako niste van sezone uplatili letovanje i molite Boga da ne pada kiša kada odete na odmor.
Buđenja od prvog septembra postaju teža. Još samo nekoliko minuta u krevetu pod toplim ćebetom. Još samo par sekundi i ustajem.
Hladnjikav vazduh i prve jesenje septembarske kiše odlika su septembra. On podseća na polazak dece u školu i pravljenje zimnice. Asocira na požutelo lišće. Na mrzovoljno buđenje iz letnjeg sna. Na miris pečene paprike i sečenje drva. Na trinu u dvorištu i motorne testere. Na novi početak. Na misao o kupovini novih knjiga iako odavno ne idem u školu. Na gumice i olovke u ukrasnim futrolama. Na takmičenje ko će imati lepše školske aksesoare na stolu u školi. Na najbolju drugaricu iz osnovne škole. Na sadašnju najbolju drugaricu kojoj je prvog septembra rođendan. Na pažljivo biranje poklona za nju na taj dan. Na sve, samo ne na dosadu.
Pažljivo sam spakovala sliku zvanu ,,Ljubav” u ukrasnu kutiju. Odnela sam je na kej. Tamo je sedela ona sa još par prijatelja.
Srećan ti rođendan. Samo najlepše ti želim, govorila sam dok sam joj pružala poklon. Ozarenost u njenim očima i oduševljenje. Divno, hvala ti. Prvi septembar je i tvoj rođendan – rekla sam. Pa da proslavimo – uzviknula je. Otišli smo na jezero. Ivana je donela iz Beograda konfete. Otvorilla je kutiju i stotinak prekrasnih malih svetlucavih folija počelo je da pada na nas. Kao brze misli koje padaju na pamet. Zvezde su bile vidljive na nebu i bilo ih je mnogo. Konfete su obasjavale naše pojave u mraku. Jezero je šuštalo mirno. Čarobnost prve septembarske večeri nije moglo pokvariti ništa.
Zato volim prvi septembar. Nekome je tog dana rođendan. I uvek je poseban.
Leave a Reply